Voda kao životna sredina

Voda obuhvata 2/3 Zemljine površine i predstavlja najrasprostranjeniju životnu sredinu. Kopnene vode čine samo 0,5% svih vodenih prostranstava na Zemlji i možemo ih podeliti na površinske i podzemne vode.
Među površinskim vodama preovlađuju slatke vode, ali ima, takođe znatnih površina na kojima se nalaze zaslanjene i slane vode, a to su obično prostori na kojima su nekada bila mora ili zaslanjena zeljišta. Prema kretanju površinske vode možemo podeliti na tekuće i stajaće.
U tekuće vode spadaju kopnene vode kod kojih se celokupna vodena masa neprekidno kreće u određenom pravcu. Tu ubrajamo izvore, potoke, rečice i reke.
Od izvora ka ušću tekuće vode menjaju brzinu toka, oblik i dimenzije svoga korita, i svoje fizičke i hemijske karakteristike. Sa ovim promenama u njima se menjaju i uslovi za život pa se ceo tok reke može podeliti na tri dela: gornji, srednji i donji tok.
    Gornji tok reke odlikuje prozračna voda velike brzine, bogata kiseonikom, i uglavnom kamenito dno. U ovom delu reke žive različite vrste silikatnih algi, beskičmenjaka, i mali broj ribljih vrsta koje su prilagođene ovim uslovima života, kao što su peš i pastrmka.
    Srednji tok reke odlikuju umerena brzina vode, šljunkovito ili peskovito dno, manja prozračnost, manja konscentracija kiseonika. Zajednica srednjeg toka je bogatija od zajednice gornjeg toka reke. U njoj se nalzi veći broj vrsta algi i beskičmenjaka, a ribe karakteristične za ovaj region su lipnjen, potočna mrena, dvoprugasta uklija i vijun.
    Donji tok reke odlikuju mala brzina, sada već mutnije vode, peskovito ili muljevito dno sa puno organske materije u raspadu-detritusa. Ponekad, naročito leti, veoma niska koncentracija kiseonika, Usled male brzine vode ovde se nalaze organizmi karakteristični za stajaće i sporotekuće vode.