Dunav - pozornica života

 

    Voda obuhvata 2/3 Zemljine površine i predstavlja najrasprostranjeniju životnu sredinu. Kopnene vode čine samo 0,5% svih vodenih prostranstava na Zemlji i možemo ih podeliti na površinske i podzemne vode...

    ...Dunav je osnovna reka crnomorskog sliva. Dunav izvire pod planinom Švarcvald u Nemačkoj i uliva se u Crno more. je, Sa svojih 2857 km, Dunav je druga reka po veličini u Evropi...

    ...za Dunav bi se moglo reći da prestavlja centar biološke raznovrsnosti slatkovodnih staništa Evrope...

    ...Siromašenje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta Dunava uzrokovano je pre svega zagađenjem. Osim zagađenja, veliki problem za živi svet Dunava predstavlja regulacija rečnog toka i izgradnja brana. Takođe, budući da korito Dunava danas predstavlja deo plovnog puta Rajna-Majna-Dunav kojim se povezuje Severno more sa Crnim morem, Dunav se našao pod velikim pritiskom alohtonih i invazivnih vrsta... PREUZMITE CEO TEKST

Pogledajte i preuzmite fotografije odabranih organizama stanovnika Dunava:

FITOPLANKTON

BESKIČMENJACI

RIBE

 

IGRAJTE IGRICU "DUNAV - POZORNICA ŽIVOTA"

Projekat je finansiran od strane Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

 

Potok nije deponija. Očistimo fruškogorske potoke!

    Fruška Gora je najstariji Nacionalni Park u Srbiji i jedini Nacionalni Park na teritoriji Vojvodine. Područje NP Fruška odlikuje bogat i raznovrstan živi svet...

    U okviru Vojvodine Fruška gora je osobena hidrološka celina koja, iako ima malu sabirnu oblast, odlikuje se obilnim podzemnim vodama kao i gustom rečnom mrežom...

    Tokom istraživanja fruškogorskih potoka primećeno je da su ovi potoci pod izraženim antropogenim uticajem, oni često služe lokalnom stanovništvu kao deponije smeća i kao kanalizacioni ispusti...

    U svetlu ovih činjenica Društvo je iniciralo 2009. godine akciju čišćenja potoka, gde bi glavni cilj bio, pored čišćenja obala i korita potoka od čvrstog otpada, skretanje pažnje javnosti na značaj ovih malih vodotoka... PROČITAJTE CEO TEKST

 

 

 

Prva škola ihtiologije - najava akcije

    Prosečan ribolovac razlikuje samo petinu od kod nas konstatovanih vrsta. O tome da li je to dovoljno, govori podatak da je u Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta objavljenom u „Službenom glasniku RS, br. 5/10“ na listi datih u prilozima I i II navedene su 64 vrste riba. S obzirom da je ribolov najmasovniji vid rekreacije u našoj zemlji, na vodama imamo mnogo neobučenih ljudi, od čije savesnosti zavisi zaštita ovih vrsta.

    Bez njihovog učešća i sradnje teško je sprovesti zaštitu bilo koje od ovih vrsta koje su navedene u gore pomenutom Pravilniku. Njihovim regrutovanjem zaštita ugroženih ribljih vrsta bila bi upotpunjena.

    S toga su problemi koji daju povod za izradu ovog projekta:

▪ nedovoljna edukovanost javnosti, pre svega ribolovaca, nepoznavanje ribljih vrtsa; zbirnim imenom kao što je izraz „bela riba“ obuhvaćen je veliki broj vrsta iz podfamilije Leuciscinae među kojima su i vrste koje su zaštićene ili strogo zašticene kod nas (kao što je Leucaspius delineatus)

▪ nedovoljno poznavanje autohtonih ribljih vrsta i njihovo razlikovanje od alohtonih

▪ alohtone invazivne vrste su drugi najveći faktor ugrožavanja biološke raznovrsnosti i odumiranja prirodnih ekosistema

▪ rešavanje ovakvih problema nije moguće bez aktivnig učešća javnosti, što zahteva edukovanu i informisanu javnost o ovom problemu

▪ u cilju ukazivanja na značaj ovih problema i posledica njihovog delovanja na prirodno okruženje, potrebni su uskospecializovani programi, vezani za konkretne probleme, koji će podsticati odgovornost čoveka prema prirodi.

    Cilj ovog projekta je teorijska i praktična obuka učesnika kroz školu ihtiologije, koja obuhvata tribine i radionice sa temom upoznavanja i razlikovanja ribljih vrsta, metodama uzorkovanja u naučno-istraživačke svrhe, kao i osnovama ribolova. Učesnici tribine i radionice, pored promocije navedene tematike, steći će i konkretna znanja koja će moći da primene, što predstavlja veliki doprinos u rešavanju problema zaštite, očuvanja i održivog korišćenja ribljeg fonda, stabilizaciji populacije ugroženih autohtonih vrsta, kao i podsticanje amaterizma na polju ihtiologije. Šire gledano, na taj način bi se uticalo na jačanje ekološke svesti društva i podsticanje odgovornosti prema prirodi s obzirom na nedovoljnu edukovanost javnosti o navedenim problemima. Upoznavanje javnosti i lokalnih zajednica sa problemima vezanih za vodene ekosisteme, kao i promocija vrednosti Specijalnih rezervata prirode „Stari Begej-Carska bara“ i „Kraljevac“, a samim tim i jačanje svesti o značaju očuvanja prirodnih ekosistema.

Preuzmite PLAKAT i PLAN RADA.

 

 

 

Projekat „Potoci nisu deponije, očistimo fruškogorske potoke!” - najava akcije

Projekat оbuhvаtа uklаnjаnjе čvrstоg оtpаdа iz dva Fruškоgоrskа pоtоkа, Čеrеvićkоg pоtоkа i Nеštinskоg pоtоkа. U pоtоkе sе ulivајu оtpаdnе vоdе, čеstо sе pоtоci zаtrpаvајu džаkоvimа pеskа kаkо bi sе оbrаzоvаlе mikrо аkumulаciје kоје sе kоristе zа nаvоdnjаvаnjе pоljоprivrеdnih pоvršinа, dоk nizvоdni dео tоkа оstаје bеz vоdе. Оdlаgаnjе smеćа i prаvljеnjе divljih dеpоniја nа оbаlаmа pоtоkа, izlivаnjе оtpаdnih vоdа iz dоmаćinstаvа kао i bаcаnjе оlupinа аutоmоbilа, gumа, bеlе tеhnikе u kоritа vоdоtоkа, nе dајu sаmо ružnu sliku о nаmа sаmimа, nеgо prеdstаvljајu i vеliku prеprеku u nоrmаlnоm funkciоnisаnju оvih еkоsistеmа, а sаmim tim оnеmоgućuјu sаglеdаvаnjе dоbiti kојu čоvеk imа оd јеdnоg zdrаvоg i funkciоnаlnоg еkоsistеmа.

Оvај prојеkаt trеbа dа služi zа primеr i pоdsticaj stаnоvnika drugih nаsеljа nа оrgаnizоvаnjе sličnih аkciја u svојој srеdini.

Akcija čišćenja potoka će se organizovati tokom maja 2010.

 

 

Procena ugroženosti ihtiofaune malih vodotoka na teritoriji NP Fruška gora

    Nakon proglašenja Nacionalnog parka „Fruška Gora“ rađene su detaljne analize flore i nekih elementa faune. Ihtiofauna vodotoka Fruške Gore ostala je nedovoljno istražena. Na južnoj padini planine formirano je devet hidroakumulacija u kojima je zajednica riba nastala pod velikim antropogenim uticajem, često neplanski i bez stručnog nadzora. Izgradnjom ovih akumulacija, u samoj akumulaciji i ispod nje, nestali su uslovi za autohtone vrste, koje su se zadržale samo u fragmentima ili su u potpunosti isčezle.

 

Uticaj invazivnih vrsta riba na autohtonu ihtiofaunu mrtvaje Pana

    Nestajanjem barskih staništa sužen je životni prostor limnofilnih vrsta riba, čija se brojnost, pod pritiskom agresivnih, introdukovanih vrsta, drastično smanjila poslenjih decenija u čitavom regionu. Tako je karaš (Carassius carassius) pod pritiskom introdukovanog srebrnog karaša nestao iz mnogih voda. U većini izolovanih voda u Vojvodini dominiraju introdukovane vrste. Širenju ovih vrsta doprinelo je i to, što korisnici voda često poribljavaju invazivnim vrstama u cilju povećanja ribljeg fonda. Dve vrste, koji su elementi neprirodne ihtiofaune prisutne u mrtvaji Pana, u velikoj meri mogu da izmene autohtonu zajednicu.

    U okviru projekta „Edukacija lokalnog stanovništva o uticaju invazivnih vrsta riba na autohtonu ihtiofaunu mrtvaje Pana“ organizovana je tribina, u saradnji sa Sportsko-ribolovačkim udruženjem iz Sente, uz učešće stručnjaka iz Mađarske i Srbije, na kojoj se promovisao problem invazivnih vrsta i njihovog rešavanja u lokalnoj zajednici na primeru Panske mrtvaje. Tribina posvećena problemima vezanim za invazivne vrste, organizovana je u decembru 2008. godine u Senti, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Projekat „Edukacija mladih o uticaju invazivnih vrsta riba na autohtonu ihtiofaunu mrtvaje Pana“ obuhvata organizovanje radionice na kojima se promoviše problem invazivnih vrsta i njihovo rešavanje u lokalnoj zajednici, na primeru Panske mrtvaje, uz istovremenu afirmaciju prirodnih vrednosti mrtvaja kao doprinosa jačanju ekološke svesti društva. Radionica je namenjena učenicima osnovnih i srednjih škola, u okviru koje se podstiče van nastavna aktivnost i formiranje školskog akvarijuma, sa autohtonim vrstama karakterističnim za Pansku mrtvaju. Obuka učesnika ekoloških radionica predstavlja koristan doprinos rešavanju problema invazivnih vrsta i promociji značaja očuvanja autohtone ihtiofaune, upoznavanje lokalnih zajednica sa problemom invazivnih vrsta riba, edukacija o pravilnom raspoznavanju autohtonih od alohtonih ribljih vrsta, podizanje nivoa ekološke svesti o vrednosti vlažnih staništa i potrebi za njihovim očuvanjem. Ovaj projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.